Šta je kraft pivo i zbog čega je sve popularnije u Crnoj Gori?

U poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori je, među ljubiteljima piva, primjetan trend sve veće popularnosti zanatskog piva.

Kraft pivo je pivo koje se proizvodi u malim pivarama, ali i u kućnim uslovima, u mnogo manjim količinama na godišnjem nivou nego što je to slučaj u konvencionalnim industrijskim svijetlim pivom, koje se proizvodi u velikim količinama i koje zauzima 80 procenata svjetskog tržišta piva.

Nema baš jasne definicije šta je kraft pivo, pa smo se ovim pitanjem obratili momcima iz Montenegro Brewing Co, male zanatske pivare iz Spuža, koji su nam kratko odgovorili: “Kraft pivo je pivo napravljeno sa posebnim osvrtom na kvalitet!”.

Iako postoji mnogo definicija svi se slažu da se kraft piva proizvode u malim pivarama i da se proizvode na tradicionalan način, koristeći isključivo četiri sastojka: vodu, ječam, hmelj i kvasac.

Kraft pivarstvo se razvija na globalnom nivou, pa tako i u Crnoj Gori, pa je u poslednjih nekoliko godina zanatsko pivo sve popularnije među pivopijama. O tome govori podatak da u Crnoj Gori imamo devet malih pivara, koje na tržište nude ogroman broj recepata i piva vrhunskog kvaliteta.

Takođe, potrošači se sve više edukuju i imaju sve više informacija o kvalitetnim kraft pivima, pa ne čudi što se na tržištu može pronaći veliki broj različitih ukusa zanatskog piva, sa fenomenalnim aromama, koja se konzumiraju u različitim prilikama i u kombinaciji sa različitim gurmanskim proizvodima, što ovom iskustvu daje potpuno drugačiju dimenziju.

Pozivamo sve koji su pročitali ovaj tekst da nam se pridruže u zajedničkoj misiji, da pomognemo razvijanje crnogorske kraft scene i među kupcima stvorimo naviku za kvalitetnim pivom.

Vaš Montenegro Craft Beer

Podgoričani u Spužu – od hobija do biznisa: Pivo “Zora” sa crnogorskim šmekom!

Omiljeno piće Crnogoraca odnedavno ima i novog proizvođača, i to momke koji su se pobrinuli, ispitivanjem starijih generacija, da na tržištu donesu ukus piva koji je bio i prije više od 50 godina. Podgoričani Marko Kuveljić, Vasilije Prelević i Jovan Grubač, već godinu u kućici u Spužu, na imanju od 1000 kvadrata proizvode domaće crnogorsko pivo “Zora”.

Foto: Filip Filipović, Standard

Njih trojica, iz hobija i kao ljubitelji ovog pića, uspjeli su da za godinu naprave napitak koji se dopao ne samo ljubiteljima raznih manifestacija u našoj zemlji već i strancima.

Foto: Filip Filipović, Standard

U razgovoru za portal Standard jedan od vlasnika ove male pivare Vasilije Prelević otkrio je kako rade na proizvodnji piva, koliko su postigli za godinu, i šta je to što pivo “Zora” čini drugačijim od drugih.

Prelević je takođe istakao da su za godinu uspjeli da ,osim što proizvode pivo, pokrenu i školu u kojoj će mlade osobe naučiti kako da proizvedu pivo, doduše kako kaže, svima ispadne drugačije.

“Odnedavno smo krenuli sa školom i trenutno imamo pet učenika koje pivo veoma interesuje, od jednog smo čak i mi nešto novo naučili. Uvijek se istražuje i uvijek se uči”, kazao je na početku razgovora Vasilije.

Sve počelo na terasi ispred kuće

Kada je u pitanju početak rada njihove male pivare, on otkriva da je sve krenulo od hobija i to ispred njegove kuće, a nakon kraćeg perioda se pretvorilo u ozbiljnu priču.

“Počeli smo da pijemo kraft piva, pa nas je interesovalo kako se proizvode, onda smo otišli u pivaru gdje smo naučili princip kuvanja. Onda smo počeli da kuvamo, kod mene kući na terasi i to 20 litara. Dva, tri mjeseca smo tako radili, dok nismo vidjeli što i kako ćemo. Uslijedila je i odluka da želimo time da se bavimo i krenuli sa dubljim istraživanjem.

Shvatili smo da nam treba dobra voda, potom smo ispitivali vode širom Crne Gore i našli izvor blizu Danilovgrada koji nam treba za proizvodnju naših piva, a to su ejl piva. I onda smo ovdje u Spužu zakupili kućicu i imanje na tri godine, ovdje smo već godinu dana i produžićemo još dvije. Na ovom imanju smo zasadili hmelj koji treba da nikne, kako bi imali baš naš domaći hmelj”, ispričao je Prelević.

FOTO: Filip Filipović, Standard

Bez podrške i pomoći

Prema njegovim riječima, ideja je bila da imaju sve svoje domaće sastojke, u čemu ih je omelo to što u Crnoj Gori nema nijedna sladara, te ga nijesu mogli imati.

“Kada je u pitanju pomoć samo smo nas trojica radili, drugu pomoć nijesmo imali. Sve sami ulagali, postepeno.

Zora pivo može se naći u određenim lokalima. Ima ga u Podgorici, Budvi, Herceg Novom, Baru. S obzirom na to da smo godinu dana tu, zadovoljni smo koliko je ljudi čulo za naše pivo”, rekao je Vasilije.

Prvo pojavljivanje u javnosti piva Zora krenulo je na lokalnim manifestacijama.

“Prvo pojavljivanje bilo je kada se kosilo pored rijeke Zete. Mi smo pomogli i kupili gorivo, piće i hranu, da bi dali podršku lokalnoj zajednici. Onda smo otišli na festival Rijekom Zetom koji je organizovala opština Danilovgrad, gdje smo se uključili u organizaciju, častili pivo. Zatim smo imali događaj Spuško ljeto, gdje nismo imali piva za prodaju, ali smo podržali manifestaciju sa dva paketa piva, čisto da ljudi znaju da smo tu. Bilo je festival na kojim smo nastupali, gdje smo isticali da smo iz Spuža iako smo svi Podgoričani. Poslednja akcija koju smo organizovali je bila za vrijeme pandemije to je sterelizator, trudili smo se da pomognemo svima koliko smo u mogućnosti”, ispričao je Prelević.

Dobar stil života

Kada je u pitanju postignuto za godinu dana, Vasilije kroz osmijeh kaže “prodali smo dosta piva, ali smo i dosta poklonili”.

“U ovu priču nijesmo ušli sa ciljem da zaradimo, već zbog dobrog stila života. Žurke, manifestacije, obilazak ljudi, u Kotoru za Novu godinu recimo najvše su stranci pokazali interesovanje i kupovali.

Generalno o pivu mislim da imamo kratak asortiman, jedno pivo, zbog čega smo krenuli sa eksperimentisanjem”, rekao je Prelević.

Kako napominje, zantaske pivare treba da imaju više piva.

“Mi smo napravili jedno i prodaja je baš dobro krenula i onda jednstavno nijesmo uspjeli još drugo da završimo. Recept kad se razvija, razvija se po tri mjeseca. Lako ga je napraviti, nije teško uopšte. Da bi se pivo napravilo potreban je 21 dan, dan kad se kuva pivo, nakon čega ide u fermentaciju koja je podijeljena u primarnu i sekundarnu. Primarna je u bačvi velikoj, tu 15 dana kvasac pretvara šećer u alkohol, a sekundarna je flaširanje. Tu se pivo gazira. Naše pivo se gazira prirodnim putem nema CO2, proizvodimo ga od kvasca i šećera, a nakon toga je sedam dana u boci. Poslije toga je dosta mlado i može da se pije, ali ga ipak puštamo da bude i po mjesec dana u boci da odstoji”, objasnio je mladi preduzetnik.

FOTO: FIlip Filipović, Standard

Cilj bio – crnogorsko pivo

Zora se pravi isključivo na tradicionalan način i to od četiri sastojka, izvorske vode, hmelja, kvasca i pivskog slada, dok prema riječima Vasilija, “velike pivare dodaju ekstrate, kako bi piva mirisala drugačije i dobila aromu drugačiju.“

Kada je u pitanju naziv piva “Zora”, Prelević ističe da je cilj bio imati neko crnogorsko pivo.

“Istraživali smo pivare i vidjeli da postoje samo četiri crnogorska naziva piva. Baš zbog toga smo htjeli da napravimo neko naše pivo koje će da posjeća na ono pivo koje se nekad pilo na našim prostorima”, kazao je on.

Kada su razvijali recepte, kako je objasnio, rađena su anketiranja i to uglavnom kod starijih ljudi i to od 70 godina, jer su oni pili staro Nikšićko pivo.

“Tako smo istraživali i kada smo krenuli da razvijamo pivo to je bio neki američki stil, neki voćni, citrusno i na kraju smo skroz promijenili recept i izmislili nešto novo, zbog čega se ne može reći da pripada nijednom stilu, ni engleskom, ni belgijskom, ni američkom. Nego je baš naš”, zaključio je Vasilije Prelević.

Izvor: Standard.co.me

Recept za pravljenje piva iz 13. vijeka prije Hrista

Najstariji zapisani tekst za pravljenje piva potiče od Sumera. Zapravo, to vam je himna boginji piva Ninkasi u kojoj su opisani svi detalji.

Sve počinje tako što se pravio hljeb od ječmenog brašna, ječmenog slada i meda. Pekao se dva puta i onda čuvao. To je bila osnova piva. A kada bi Sumeri poželeli da naprave zabavu, hljeb bi izmrvili i pomiješali ga sa zgnječenim urmama i vodom. Onda su čekali par nedjelja i fermantacija bi obavila svoje, pa bi se dobilo jako neproceđeno hlebno pivo.

Ako se bar malo razumijete u hemiju, znate da ovom receptu nedostaje kvasac. Naučnici su neko vrijeme lupali glavu i shvatili u čemu je trik. Drevni Sumeri to vjerovatno nisu znali, ali kvasac se u prirodi sam hvatao za slatku koru urmi.

Recept je bio toliko efikasan da su porodice pravile pivo za sopstvene potrebe.

Čak je i vlast pravila pivo i dijelila litar dnevno zaposlenim u državnoj administraciji. Možda to i nije bila loša ideja kad bolje razmislimo…

Alkohol je dakle bio bitan za Sumere. Možda vas zanima i kako su pili? Pa, u društvu. Pivo se sipali u veliki ćup a svako je imao svoju slamku.

Čak postoji i slika stara nekoliko milenijuma.

Da, čudni su to ljudi bili.

Sumeri su 4000. godina prije nove ere pravili 19 vrsta piva

U najranijem periodu za pravljenje piva je korišćena pšenica i šećer koji je dobijan iz ječma. Nakon evolucije i razvoja poljoprivrede počela je nova era u pravljenju ovog omiljenog napitka. Dokaz koliko je pivo bilo omiljeno još od davnina jeste i to da su ga još 4000 godina prije nove ere proizvodili stari Sumeri koji su tada pravili čak 19 različitih vrsta piva. Oni pivo nisu koristili samo kao piće koje ih je rashlađivalo dok su radili teške fizičke poslove, već je prvenstveno korišćeno kao lijek. Tradiciju pravljenja piva od njih su preuzeli Egipćani, a potom se proizvodnja proširila na čitav svijet.

Pivo prvo pravile žene

Iako se pivo danas smatra muškim pićem, najnovija istraživanja pokazuju da su žene odigrale presudnu ulogu u istoriji piva, tvrdi britanska istoričarka Džejn Pejton, pozivajući se na rezultate najnovijih istraživanja.

Ona je rekla da su žene stvorile pivo i da je upravo i jedino nježnijem polu hiljadama godina bio dozvoljen boravak u pivnicama i konzumiranje piva, prenosi Telegraf.

Pivo se, do prije 200 godina, smatralo hranom i kao takvo bilo je pod “nadležnošću” žena.

Prije oko 7.000 godina, u Sumeriji i u Mesopotamiji jedino je ženama bilo dozvoljeno da proizvode pivo i vode pivnice, a napitak je smatran darom boginja, a ne bogova.

I u nordijskoj kulturi, kao i u engleskoj, žene su bile te koje su pravile pivo koje je bilo popularno piće među ženskom populacijom, a postoje podaci koji govore da je i kraljica Elizabeta I. redovno pila pivo za doručak.

Industrijskom revolucijom, nov način proizvodnje ovog najraširenijeg i najstarijeg alkoholnog pića, smanjio je ulogu žena koja je s vremenom postala i zaboravljena.

“Znam da će muškarci biti šokirani kada ovo čuju, ali ženama treba da zahvale na pivu”, izjavila je Pejton.

Iskustva drugih: U Srbiji više od 40 zanatskih pivara

Zanatsko, ili popularno nazvano kraft pivo planetarni je fenomen koji je poslednjih godina osvojio i Srbiju: iz dana u dana raste broj pabova specijalizovanih za služenje ovog aromatičnog napitka.

Do sada je kod nas registrovano više od 40 zanatskih pivara koje u proizvodnji ovog pića od hmelja pronalaze zabavu, hobi, ali i mogućnost zarade. Većina njih, kako su nam objasnili, samo želi da s pivopijskim hedonistima podeli svoju strast.

U okolini Beograda i Novog Sada male zanatske pivare, nastale prvo u kućnim uslovima, a kasnije i u ozbiljnijim halama, pojavile su se već krajem devedesetih godina.

U poslu i piloti i tehnolozi

– Izgrađena na bazi srednjovekovnih pivarskih škola, uz šmek koji je dobila uticajem pionira američkog krafta, ova kategorija nam se učinila kao jako interesantna, posebno u periodu kada je ovaj svetski trend tek dolazio na Balkan – kaže Vladimir Stojković, diplomirani tehnolog koji je zajedno s Mlađenom Merdovićem osmislio zanatsko pivo „dogmu”, koje je poznato i van granica Srbije. Prema podacima Uprave carine ova pivara je najveći izvoznik kraft piva već dve godine.

Na ideju da se upuste u jedan ovakav biznis uticalo je i zasićenje kupaca konfekcionim proizvodima velikih industrijskih pivara.

Ljubiteljima piva dobro je poznat „brka” iz laboratorije „Kabinet pivare” na obroncima Kosmaja. Jedno od najpoznatijih njihovih piva je ono koje je odležalo više od godinu dana u buradima rakije manastira Kovilj. Vlasnica Kosara Dangić Melentijević otkriva kako se želja za započinjanjem biznisa poklopila s osnivanjem porodice kada se sa suprugom vratila iz inostranstva.

Naravno, ima i onih manjih pivara, znatno skromnijih kapaciteta proizvodnje, čiji cilj nije zarada, a koji imidž grade samo na osnovu preporuka zadovoljnih potrošača. Darko i Nikola Tomić iz male pivnice „Dijagnoza” iz Kovina kažu da im je osnovni motiv da uđu u ovakvu vrstu biznisa bio da ne robuju industrijskoj ponudi.

Nekadašnjeg pilota Džejsona Pola ljubav je dovela u Beograd gde je sa suprugom Srpkinjom osnovao porodicu i započeo sasvim novi život. Dok je živeo u Americi pivo mu je bilo samo hobi, a ovde mu je to postao biznis i danas ima pivaru „Kompas” na Voždovcu u okviru koje posluje i pab.

I Aleksandru Petroviću iz „Revolušn” pivare ideja o spravljanju ovog omiljenog alkoholnog napitka javila se još na fakultetu budući da je po zanimanju inženjer prehrambene tehnologije. Želja mu je bila da tržištu predstavi neke drugačije ukuse.

Pored već afirmisanih brendova među kraftovima, kao što su „Gvint”, „Dilema”, „Tron”, „3bir”, „Sindikat”, tu su i oni koji se tek probijaju na tržište poput „Čarltona” iz Čačka koji kulturu proizvodnje i konzumacije zanatskog piva širi u Zapadnoj Srbiji.

– Važno je da i sami volite pivo, jer tako možete da odaberete pravu recepturu. Ako se to još nekom svidi, eto još veće satisfakcije – objašnjava Marko Cvijović iz pivare „Čarlton”.

Ko uopšte pije zanatsko pivo?

– Hedonisti mlađe i srednje generacije, ljudi koji putuju svetom i uživaju upravo u otkrivanju nečega novog, lokalnog, a opet visokokvalitetnog – odgovara Stojković.

Prema iskustvu Kosare Dangić Melentijević iz „Kabineta” čija je pivara prva grinfild zanatska pivara na Balkanu, klijenti su voljni da probaju nešto novo, ali na njih utiču i tradicionalni ukusi komercijalnih piva, kao i cena. Ljudi često nemaju sve informacije, pa recimo pogrešno zaključuju da su voćna piva sa sirupima ili veštačkim aromama kao što to rade velike pivare.

– Za sve treba vremena i strpljenja – kaže Džejson Pol. Ista situacija je bila i s kraft pivima u Americi.

Kabinet pivara, oprema za kuvanje (Foto lična arhiva)

Svi, bez obzira na to kolikog kapaciteta im je proizvodni pogon, veoma vode računa o kontroli kvaliteta kako tokom proizvodnog procesa, tako i po njenom završetku i šalju uzorke na analizu.

– Za kraft pivo potrebni su dobra voda, kvalitetni hmelj, slad, a onda ide igranje s raznim kvascima, začinima i međusobnim kombinacijama. Piva smo slali u Ameriku, Brazil, Afriku i Aziju i važno nam je da je kvalitetno – uverava nas Kosara.

Poteškoće za manje pivare su veliki mesečni troškovi i dostupnost određenih sirovina, ali ni radnu snagu nije lako obezbediti. Aleksandar Petrović kaže da su za profesionalni proces proizvodnje piva potrebni oprema i preteći materijal, kao i kvalitetne sirovine koje se nabavljaju u inostranstvu, pa je zato kraft višestruko skuplji nego klasično industrijsko pivo i dodaje:

– Osim toga proizvodnja piva je prilično dug i težak proces – od kuvanja do gotovog proizvoda potrebno je da prođe 20 do 30 dana, zavisno od vrste piva. Ni država ne olakšava posao malim proizvođačima, pa su, recimo, akcize na pivo iste i za one koji proizvode 500 litara mesečno i za velike proizvođače koji proizvode milione litara.

Izazov eksperimentisanja

Zanimalo nas je i kako ovi pivari osmišljavaju recepte jer zaista ima vrlo smelih i izazovnih ukusa.

Za Džejsona Pola suština kraft piva je u eksperimentisanju. I „Kabinet” pivara uživa da isprobava novine: poznata su njihova piva s đumbirom, industrijskom konopljom, čilijem, čokoladom, ananasom, s dodatkom raznih bibera, jafa keksom, sa solju, neka su i dimili… Takođe su napravili i jedinstveni namaz od piva sa začinima, pivoladu. „Revolušn” je osmislio lagano pivo s limunovom travom, morskom solju i algama, nanom, ljutom paprikom, kafom, suvim šljivama i cimetom, narom, origanom, drenjinom…

Svi veoma vode računa i o ambalaži, ali i načinu na koji plasiraju svoje proizvode.

Vlasnici „Kabineta” smatraju da je najbolji marketing onaj od usta do usta koji jeste sporiji, ali i dugotrajniji. Podržali su i veliki broj kulturnih, edukativnih i humanitarnih manifestacija, dok su njihova piva često koristili Mišelin kuvari radi uparivanja s hranom.

– Ne mislim da društvene mreže imaju ključnu ulogu. Svakako pomažu da više ljudi čuje za vas, ali ako jednom probaju i ako im se proizvod ne dopadne, teško da će mu se ponovo vraćati – ističe Petrović iz „Revolušna”. I Džejson Pol smatra da preporuka prijatelja ima najviše udela u marketingu, dok Nikola Tomić iz „Dijagnoze” potvrđuje da su prijatelji, kolege, rođaci, saradnici najvernija publika, kao i takozvani krafteri.

Malo pravih poznavalac

Marko Vojnović iz Srpske kuće piva Palilula smatra da se kod nas još ne uočava razlika između dobrog i lošeg zanatskog piva, a ponuda je ogromna. Nemamo ni ozbiljnije poznavaoce koji bi naterali pivare da prave kvalitetna piva.

– Pivarama je mnogo bitnije da nekom lokalu prodaju svoj proizvod, a manje ih zanima kako će biti služeno i u kakvom će stanju pivo biti. Ljudi spremne da probaju i „debelo” plate kraft, često dočeka needukovan i nezainteresovan konobar koji gostu za pivo koje je „puklo” i „provrištalo” objašnjava da to tako treba da bude. I naravno da ga mušterija više nikada neće probati – objašnjava Vojnović.

Mlađen Merdović i Vladimir Stojković iz „Dogme“ (Foto lična arhiva)

Luda imena

Zanimljiva je i priča kako su pivare dobijale imena.

– Naša pivara se nalazi u blizini Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Kovinu, po kojoj je mesto prepoznatljivo, pa otud i naziv pivare, „Dijagnoza”, koji bi trebalo da asocira na ovaj gradić, a istovremeno i na to da će svaki konzument piva iz našeg budućeg asortimana imati svoju (omiljenu) pivsku dijagnozu – objašnjava njen vlasnik.

Mlađen Merdović iz „Dogme” za naziv se odlučio jer je lako pamtljiv, a identično se izgovara na svakom jeziku i zna se značenje: dogma je nešto što se ne dovodi u pitanje.

– Tako smo i mi postavili stvari – proizvodimo pivo bez kompromisa i ne ostavljamo prostora za sumnju u njegov kvalitet – samouvereno kazuje.

„Cabinet of curiosities” kao preteča muzeja gde su ljudi skupljali razne vredne predmete s putovanja je upravo bila inspiracija vlasnicima „Kabineta” jer su od početka znali da će imati raznolik izbor, što stilova, što dizajna.

Ljudi okupljeni oko „Revolušna” takođe su znali da će njihova piva biti specifična i drugačija od drugih kraftova, revolucionarna…

Za pivo koje pravi bivši pilot naziv „Kompas” je bio sasvim logičan.

Mamac za kolekcionare

Sve je više kolekcionara raznih pivskih artikala koji se javljaju domaćim pivarima uz molbu da im šalju etikete, podmetače, čepove, limenke, čaše… Domaće udruženje Srpski kolekcionari pivskih čaša i suvenira osnovano je 2013. Spojila ih je ljubav prema pivu. Nekoliko puta godišnje putuju po Evropi kako bi s ostalim kolekcionarima razmenili svoje omiljene predmete i obogatili svoje kolekcije. Njihov Muzej pivskih čaša u Zrenjaninu broji više od 8.000 predmeta i treći je ove vrste u Evropi.

Skupo s razlogom

Zanatsko pivo nimalo nije jeftino za ovdašnji džep budući da se cene pojedinih kreću čak do 600 dinara za pola litre .

– Neophodno je podići svest kod potrošača da treba probati nešto novo zato što smatram da su se stekli uslovi da male pivare mogu da održe isti kvalitet piva prilikom svakog ciklusa kuvanja – kaže Marko Vojnović iz Srpske kuće piva Palilula. Kod odabira piva koje će biti na točilicama, vodi računa da uvek ponudi nešto novo, vrhunskog kvaliteta i da budu zastupljene sve vrste piva.

Najtraženiji je IPA pravac (zbog raznovrsnosti ukusa, mirisa i izrazite gorčine), ali se Marko trudi da u njegovoj ponudi budu zastupljeni i tradicionalni pravci (lageri, pšenična i porteri-stauti).

Izvor: Politika.rs

Kako je nastao Paun?

Kako su nam ispričali iz porodice Paunović, koja je vlasnik pivare “Paun”, sve je počelo od jednog razgovora u Štokholmu. Okupljena porodica krenula je u osmišljavanje svog biznisa.

Uz razgovor naravno, točilo se i neko tamošnje pivo.

“Bio je to 17. jul 2016.”, počinje priču Koča, najmlađi od Paunovića.

“Sjedjeli smo na terasi, u posjeti stricu i sa pivom u ruci, započeli priču o Crnoj Gori i njenim biznis potencijalima. Vrlo brzo smo zaključili da uglavnom rade kafane, restorani, kafići i butici”, objašnjava Koča.

Za modu i butike nisu nadareni, dodaje Koča.

“Okrenuli smo se priči o kafićima i nametnulo se pitanje ‘Šta se to pije po kafanama?’. Pored standardnih kafa, vina, rakija, sokova, tu je naravno i pivo. Piće u kom čitava porodica uživa. ‘To je to. To je pravi bzinis za nas. Pravićemo pivo’. Spojili smo merak i posao i tako se rodila ideja o Paun pivu”, objašnjava Koča.

Pivara Paun jedna je od najvećih zanatskih pivara u Crnoj Gori, a za priču o pivu veže se i sjajna priča o jednoj složnoj, marljivoj, kreativnoj i druželjubivoj porodici. Otac Marinko i stric Miško predvode familiju, dok je Koča, pokretač svih inicijativa i jedan od onih čiji je entuzijazam teško ispratiti – pivar u srcu i duši, pa tek onda preduzetnik.

Paun je stvoren sa idejom da spaja.

“Naša piva će vas natjerati da se zbližite sa prijateljima i potegnete nezaboravne razgovore koji vrlo lako mogu prerasti u jedan blagi oblik zavisnosti, pa se nemojte začuditi ukoliko vam se uvijek u blizini dragih ljudi i prijatelja, iznenada pripije Paun”, dodaje Koča.

Kuvaju 16.000 litara mjesečno svijetog i crvenog lagera. Imaju 15 prodajnih mjesta, koje nazivaju Paunovim ambasadama.

Vrata njihove pivare uvijek su otvorena za svakog kolegu, kupca ili onoga ko želi da nauči da pravi svoje kraft pivo.

Montenegro Craft Beer

Da li ste znali o Pivu?

  1. Ljudi širom sveta godišnje popiju čak 2.000.000.000 litara piva.
  2. Američka pivara, Rouge Ales, napravila je pivo pod imenom „Beard Beer“ koristeći kvasce koji potiču iz brade jednog od pivara iz te pivare.
  3. Pivo može imati mnogo različitih ukusa, od kafe pa sve do domaćeg keksa, avokada pa čak i svinjskog mozga.
  4. U 2001. godini neke osnovne škole u Belgiji počele su da služe nisko alkoholno pivo đacima kao zdravija alternativa gaziranim sokovima.
  5. U srednjovekovnoj Evropi, određeni Katolički sveštenici su se pridržavali „pivskog posta“ koji je trajao 40 dana. Za to vreme sveštenici bi samo pili vodu i pivo, a pivo su tada nazivali „tečnim hljebom“.

Zašto treba piti kraft piva?

Zanatsko pivo je lakše napraviti nego zanatsko vino, uz to je daleko jeftinije i ima milion varijanti boje, ukusa, gorčine, stilova, itd. Zanatsko ili kraft pivo je pivo koje prave mikro pivare ili se radi u kućnoj radinosti, baš kao što se to mogu raditi i vina.

Pivo ima dugu tradiciju i postoji hiljadama godina i kao piće i kao hrana.

Industrijska piva se zbog dobijanja jeftinijeg piva rade sa kukuruznom krupicom i specijalno modifikovanim kvascima, kako bi se dobila brža fermentacija žita jer kukuruz ima mnogo više šećera od ječma. Time se dobija fruktoza u pivu koje nikada ranije nije bilo i dobija se fruktozni alkohol. Otuda ta piva goje, prave pivski stomak i od njih boli glava.

Zbog ekonomije proizvodnje, da bi se sa istom opremom za proizvidnju piva proizvelo više, industrijska piva se rade kao koncentrat, dobija se zgusnuto pivo, koje se razredjuje sodom ne bi li se dobila ogromna količina jeftinog piva. Otuda su piva u konzervi i u flašama tako gazirana i od njih se nadujete kao žaba i stalno podrigujete. Da, pivo se gazira, otuda brend name piva imaju tako oštar ukus.

Uz sve to, industrijska piva su temeljno pasterizovana i besomučno filtrirana da bi bila kristalno čista jer to privlači potrošača, tako da u njima više nema ničega živog, ni vitamina B, ni živih enzima a ni kvasaca koji mogu biti dobri za vašu crevnu floru – mikrobiom. Jer, kao fermentisani proizvod tradicionalno ili zanatsko pivo je bilo probiotik pun dobrih bakterija i gljivica.

Industrijsko brand name pivo je zato lijepo, ukusno i mrtvo pivo.

Zanatsko pivo je sve suprotno industrijskom, baš kao da uporedjujemo industrijsku i domaću hranu. Zanatska (Kraft) piva su živa, potpuno drugačijeg ukusa, ne osjeća se gaziranost nego prirodna fermentacija, pun im je ukus, puna su zdravih elemenata i bakterija, oseća se prirodna gorčina hmelja, ne nadimaju i ne opijaju tako brzo. Prijatnost dok piješ zanatsko pivo traje …

Ukus zanatskih kraft piva ne donosi gaziranost već prirodnu fermentaciju, punoću ukusa i obilje zdravih elemenata, oseća se prirodna gorčina hmelja, a prijatnost se povećava pri svakom novom gutljaju.

Zato pijte točena kraft zanatska piva malih crnogorskih pivara!

Još uvijek su male zanatske pivare malo prisutne po restoranima i kafićima jer im brand name pivare ne dopuštaju da uđu u veliki broj lokala ali zato vi kao savjesni potrošač gdje god naidjete na domaća zanatska piva, njih obavezno i pijte .

Mala kraft pivara i zanatska piva su otpor malog čoveka pred sveobuhvatnom industrijalizacijom i globalnog naturanja nekvalitetne hrane i pića.

Živjeli!

Lijepo je uz “Zoru” dočekati zoru

Pivo je vjekovima interesantno piće, naročito muškarcima, ali u posljednje vrijeme i žene su sve bolji poznavaoci. U Crnoj Gori je sve više malih pivara koje proizvode domaće, zanatsko, kraft pivo. Magazin o zanatskom pivarstvu Montenegro Craft Beer potražio je odgovore na pitanja kako se proizvodi zanatsko pivo, šta je potrebno da bi bilo kvalitetno, kako se dodaju aroma i boja, ali i da li postoji kultura ispijanja piva u crnoj gori od Vasilija Prelevića iz Montenegro Brewing Co iz Spuža i Marka Kuveljića koji su napravili pravi bum na tržištu svojim pivom “zora”.

Oni kažu da se ovo pivo proizvodi od samo četiri sastojka.

Da bi se proizvela prirodna „Zora“ potrebna je izvorska voda, ječmeni slad, hmelj i kvasac. Pivo je osvježavajuće, umjerene gorčine, citrusnih aroma i tradicionalnog crnogorskog  ukusa, pivo koje je blisko crnogorskim pivopijama.

“Iako je Nikšićko pivo  crnogorski brend, trudićemo se da domaćima i gostima približimo i naše domaće proizvode i da ih naviknemo na nove ukuse i kvalitet. Naše pivo ima umirujuće dejstvo i kada se malo više popije od njega ne boli glava”, poručuju Vasilije i Marko.

Pivo ima 4,1 odsto alkohola. Napravljeno je po o originalnom receptu, koji su osmislili uz pomoć prijatelja iz risanske Fabrike.

Kraft pivari nisu konkurencija jedni drugima, već mogu biti samo podrška, istakli su naši sagovornici.

„Kultura ispijanja postoji, ali još nije na visokom nivou. U Evropi kultura ispijanja kraft piva traje već 15 godina, u Americi je krenula još 80-ih. Kod nas se ta kultura tek formira. Uvijek će to biti neka manja grupa, u odnosu na onu koja je navikla da konzumira industrijska piva“, kažu proizvođači “Zore”.

Jedini problem koji sprječava da se kultura ispijanja piva još više razvije jeste cijena zanatskih piva. Cijena je veća jer su sastojci kvalitetniji a i koriste se u većim količinama.

„Osnova kraft pivarstva je raznolikost i što više ideja. Sva industrijska piva su manje-više ista, u pitanju su nijanse, ali svi idu u tom standardnom pravcu, na koji su ljudi navikli. Kod kraft ili zanatskog pivarstva je sasvim drugačija slika. Trudimo se da budemo drugačiji, što kreativniji i luđi, ali tu su i neka standardna piva, koja će naravno biti drugačija od svih drugih. Industrije koriste dva ili tri slada, jedan hmelj i ekstrate. U kraftu se ne zna broj hmeljeva koji se koriste, a koriste se preko 200. Svaki od njih daje neku drugu aromu. To su arome koje su dale različite vrste hmelja. Hmelj sa aromom grejpa, limuna, čak i zemlje. Samo je potrebno da se igra i da budete maštoviti“, kažu Vasilije i Marko.